Zdravo Da Ste/Hi Neighbour je lokalna nevladina neprofitna organizacija koja je zvanično registrovana 1994, a svoju delatnost je započela volonterski januara 1992 u kolektivnom centru u Pionirskom gradu u Beogradu i u kolektivnom centru u Bogovađi, koji su prihvatili ljude iz ratom zahvaćenih područja sa teritorije bivše SFRJ. Program je inicirala grupa razvojnih psihologa iz Beograda a tokom narednih godina program se širi i obuhvata više gradova u Srbiji.

Progam realizuje 110 ljudi raspoređenih u 16 timova na terenu sa centralnom kancelarijom u Beogradu. Od toga je većina iz oblasti obrazovanja i socijalnog rada, a učestvuju i ljudi drugih profesija (dizajneri, inženjeri itd.).

Kroz programe psihosocijalne podrške, kulturne i socijalne integracije, edukativne programe, etno program, programe materijalne podrške za samostalno ostvarivanje prihoda, letnje i zimske kampove za decu i mlade, zanatske obuke, izložbe, humanitarne intervencije kao i programe međunarodne razmene, godišnje je uključeno približno 25 000 ljudi. Osnovni cilj programa je zaštita i podrška razvoju.

U početku se program realizuje u kolektivnim centrima širom Srbije, od 1997. uključuju se i ljudi iz privatnog smeštaja, a tokom leta 1999 i ljudi sa Kosova i Metohije.

Posle NATO bombardovanja 1999. program za decu i mlade obuhvata i decu iz osnovnih škola u Beogradu, a od oktobra 2000. počinje da se izvodi u osnovnim školama u Srbiji. Tokom 2002. program za predškolsku decu biva zvanično prihvaćen od Ministarstva prosvete i širi se i na predškolske ustanove u Srbiji.

Osnovni pristup je alternativa zasnovana na izvornim idejama Lava Vigotskog.

• ljudski razvoj je stalni proces koji traje dok traje i sam život
• proces je u fokusu ne ishod
• naglašena je grupna (ne indiviudalna) aktivnost
• postoji snažna povezanost programa sa realnim životnim okolnostima

Ljudski razvoj je stalni proces

Razvoj se ne vezuje isključivo za period detinjstva. Ljudsko biće se nalazi u neprekidnom životnom procesu razvoja. Razvoj se proteže od rođenja do smrti. I više od toga, postoji i pre i posle tih momenata kao grupna - kolektivna aktivnost.

Proces je u fokusu a ne ishod

Većina radioničkih modela danas se struktuira prema cilju koji je unapred zadat i orjentisana je prema očekivanom ishodu.

Sa naše tačke gledišta svaki grupni proces je potencijalno razvojni. Radionica nam pruža okvir za pojavu grupnih aktivnosti koje mogu (ali i ne moraju) kao razvojne da se pojave u tom okviru. Otvorenost za divergentno i nepredvidljivo je ugrađena u radionički okvir.

Ukratko, radionica omogućava slojevitu aktivnost u kojoj facilitator (voditelj) radionice nije lider ni manipulator, nego partner u zajedničkoj aktivnosti..Svi učesnici su partneri u zajedničkim aktivnostima, bez obzira na uzrast, pol, psihološki i socijalni status.

Da bi smo sagradili aktivnosti podrške i promovisanja razvoja, konstruisali smo opšti okvir programskih aktivnosti - procesno orijentisan. Deca i odrasli su poštovani, aktivni i kreativni učesnici.

Naglašena je grupna (ne indiviudalna) aktivnost

Polje života viđeno je kao zajedničko, a osnovni izvor daljeg razvoja bio je kroz građenje odnosa - među ljudima kroz reči, među ljudima kroz izraze i nove igre, među ljudima kroz aktivnosti, među ljudima kroz kulturu…

Tako smo svi u zajedničkom stvaranju koristili ono što imamo a što do tada nije bilo viđeno kao moguć izvor ljudskog razvoja.

Postoji snažna povezanost programa sa realnim životnim okolnostima

Granice između radioničke situacije i svakodnevnih aktivnosti nisu stroge. Radionica je ugrađena u svakodnevni život. Ne postoji završna tačka u radionici jer se ona sastoji od procesa koji se nastavljaju i posle radionice. Radionica se odigrava u realnosti škole, zajedničkih prostora, kolektivnih centara, javnih/kulturnih institucija ili negde drugo. To su mesta na kojima se odigrava život.

Radionica kao interaktivni izvor razvoja

Sa metodološke strane radionica je oblik aktivnosti u kojoj je svaki učesnik neodvojiv od grupne aktivnost i on aktivno radi i uči kroz iskustvo. Osnovna aktivnost je razmena u krugu u kome je svaki učesnik doprinosi grupnom procesu. To otvara mogućnost svakom učesniku da kreira socijalni događaj koristeći najrazličitija izražajna sredstva. Tako se izbegava situacija fokusirane (nedemokratske) komunikacije u kojoj su neki članovi favorizovani, dok su ostali pasivni - izbegava se pravljenje malih grupa u okviru osnovne grupe.